Oblast "pravila za krupijea" dovodi do stola. Jedan špil koriste poker, blackjack i bakara, sa drugačijim ciljem. U pokeru igrač odmerava ruke sa drugima, u blackjacku staje protiv krupijea, a u bakari tek bira stranu. Pravila su kratka, jačina karata se uči za jedno veče, a dilema da li je poker kockanje ima dva odgovora. Kako igrati bez skupih grešaka, pokazuje sam izbor igre.
Kako se igra bakara opisuje se kraće od svih igara za stolom. Igrač bira da li ulaže na stranu igrača, na stranu bankara ili na nerešeno, i tu se sve njegove odluke završavaju. Krupije daje po dve karte svakoj strani, a treća karta dolazi samo po unapred datoj tabeli. Dobija zbir najbliži devetki, a desetice i slike nose nula. Kod bankara je prednost kuće najmanja, pa se na njegov dobitak plaća provizija. Nerešeno plaća najviše, ali retko pada.
Blackjack pravila staju u par rečenica. Zadatak je zbir bliži broju dvadeset jedan od zbira krupijea, bez prekoračenja preko njega. Karte od dve do deset nose svoju vrednost, slike vrede deset, a as jedan ili jedanaest. Igrač bira da li uzima još kartu ili stoji, a sme i da udvostruči ulog ili razdvoji par. Krupije redovno vuče po čvrstom pravilu do sedamnaest, pa nema izbora koji bi umeo da koristi. Priređivač ipak zadržava malu prednost.
U blackjacku i bakari kuća zadržava prednost, a samo u pokeru igrač sedi protiv ljudi, pa granica gubitka važi za svaki sto.
Kod bankara je prednost kuće najmanja, pa kazino tu razliku vraća provizijom; nerešeno plaća najviše, ali retko dolazi.
Karte od dve do deset nose svoju vrednost, slike vrede deset, a as jedan ili jedanaest, kako igraču bolje odgovara.
Igra se protiv drugih ljudi, a ne protiv kuće, pa odluke menjaju ishod; kazino tada uzima samo proviziju od pota.
Samo da li ulaže na igrača, na bankara ili na nerešeno; posle toga krupije deli, a treća karta dolazi po fiksnoj tabeli.
Po zakonu jeste, jer se igra za novac, a ishod zavisi i od slučaja; i najbolji igrač gubi serije ruku, pa budžet važi uvek.